Otadžbina

што посрнуо. Прво нам се не допада. што Мараја долази ноћу у Јанкову собу. Осдободи ли се жена на такав начин, није вероватно. да ће се, за који дан искрено увијати око свога човека. У природи нема скокова. Сама сањалнчка ћуд не може тако лако разбити нреноне. које не дају поштеној жени да тако што уради. А Марија је ноштена жена. За такав је чин нужна јача интенција, која се неће као ситна магла растурити од првога сунчаног зрака.... Писцу је било на уму да изврши исихичку операцију на таквом чељадету, као што је био Јанко. Но ко ће се у новели, подухвагити тога посла? Младен. Нама се ипак чини. да овако не би поступао Младен према ономе, како га је пре нацртао писац. Очевидно је, да је Младен у том иослу само рука —• писца оператера. Тешко је писцу, да се са свим одели од лица својих, те баш у том често греше и велики писци, као на прилику Ауербах или Дикенс, кад овоме или ономе лицу дају колорит који му не приличи. Лазаревић иште, да се дивимо Младену, па нпак не можемо веровата, да је она основа ионикла у дну његове душе. То је инсац јамачно п сам донекле осећао, те је уплео Катанића, који је. слично многим <(Пријателл1ма >) у драмама Димовим. (млађ.) само оруђе пишчево. Поред свега тога „Вертер" је Лазаревићев красно дело, ге обилује лепотом не само у карактеристицп. него и вештачкој композицији, која нас подсећа нешто на Тургењевњеве бањске приповстке. Напоменућемо још нешто. Гете се у доцније време сам подсмевао и Вертеру и Русов.вевој новој Хелојзи, која му је и дала повода да пише Вертера. Међу тим се Гете-у још онда кад је писао Вергера, нехотице поткрала така мисао, јер поред Алберта н Лоте находимо у роману сељачки пар у слпчној ситуацији, само што сељак свога супарника —- убија. Према еентпменталностп Вертеровој наиомиње и Младен у доста жпвом контрасгу, како бп лечио љубавника своје жене — какав сељак из Шумадпје!...