Otadžbina

ЕХ1У

Композиција, исихологиско цртање и тенденција складно се прелпвају у овој јединој песимистичној приповеци Лазаревићевој као красне боје небеске дуге, те ова приповетка јамачно спада међу најсјајније бисерје поезије Српске".

С( Панчевац в у својим првим бројевима за 1887 годину прештампано је из Лазнних (( Шест приповедака и прву, (( као једно од најлепших зриа бисера из низа којим је Л. К. Лазаревић обогатио српску књижевност".

Задарски (( Сриски Лист^ у подлистку свог 21. бр од 1887 донео је оцену Лазиних приповедака из иера свога уредника г. С. Бјел&новића. из које ћемо донети све што у овој збирци не бн било понављање. (( Јављајући у листу ово шест приповедака — а тек сам књигу на полак прочптао био —■ рекао сам да је Лазаревић наш Тургењев. Ту је ријеч послије (?) поменуо и један наш књижевни лист. Али у томе ја сам се премпшљао; а ко премишља лако се покаје. „Лазаревић је умјотник, то се може рећи и у четири ока, подаље од новинарскијех приказа. А кад је правн умјетник као што јест, лако је наћи сличности и различности. Ја бп сад лучно Лазаревића од Тургењева. , ( У Тургењевљевим романима влада сјета и очајање, а у Лазаревићевим веселост. (Јлике рускога писца уздишу из дна душе, а оне српског приповједача пјевају. Тургехћев је суморан, трагичан и оидје гдје је предмет за комичност, као у преппрци и муци онијех пустијех реФорматора рускијех у ((Диму", а Лазаревић је добре воље и гдје је до суза, као у приповијеткама (( Први пут с оцем на јутрење" и (( Све ће то народ нозлатити!" „Тако јест, а тако и мора бити. «У оној Русији, широкој без краја гдје за по године небо на земљу нада. и иравога дана нема, људи су су-