Otadžbina

1.ХУ

морни. У ономе друиггву што се није старине са свијем одрекдо ни новине примило, љутом на природу и на људске уредбе, рађају се Тургењевп <( Очеви и Дјеца", „Клара ЛГилићева" или Толстојева «Ана Карењина". « Ниј е тако у српскијем крајевима. У нас и кроз мећаву сунце грије. Тужи и Србин и све му је тужно, али опет и кад гусле у руке узимље, он пх узимље «да превуче да мало загуди — да му срцу одлане у груди>» Дазаревић у ирози баш као Бранко у иојезији. <( Ако је весео. не кажем ја тијем да ;је раскалашаи. да је своју чељад ио сајмовима покупио. Сјетне су и његове слике. Свакоме ће, ко срца има, наћерети сузу иа око и оном приповјетком «На бунару и гдје не бива никакве несреће, гдје мудри домаћин принитомљава младу невјесту Аноку, самовољну женску главу, која мујепочела кућу копати. Али су сва та чељад доброћудна. Баш ио српски сјетно и весело. <( Тургењев је песимиста, Лазаревић оптимиста. „Мијењају се људи и њихове ћуди. II ми постајемо скептичари те гхонут Толстојева Љовина из (( Ане из Карењине» питамо : чему све ово ? Али ипак српкиња још ннје родила нихилисту! ((Умјетници су и Тургењев и Лазаревић, јер они не измишљају, него жнве прилике пз живрта преносе. Али ипак, и баш с тога, разлика иостоји. Колика је разлика између Србије и Русгце, између српског и руског народа. између српске п руске ћуди — толика је разлика између Тургењева и Лазаревића. ( (Што се нашијех књижевника тнче, ја се с Лазаревићевом књигом у руци сјећам иашијех најбољијех прииоведача. Ове, Лазаревићеве, задовољиле су ме колико икоје друге, што их је до сад Србин наиисао, «То кажем да се у сравњења не уиуштам. Јер наиш критичари могли би ми рећи: даље срп од туђега жита. «Али ћу казати, ако се смије слободно говорити у реиублици нашој књижевиој, да не пристајем на мнијење.

вТАЏБННА књ. ххтп. св. 106

А