Otadžbina

ЛјХУШ

Године 1888 донеле су словачке «^агос1ше Хоујпу", које излазе у Турчанском Св. Мартнну а у бројевима 109 116 словачки превод „Школске иконе®. Р1сте године штампан је у прилогу а Гражданина" руски превод Д. Никољског «В1. доброи часБ гавдуки". Године 1889 донео је један од најстаријих немачких листова за књнжевну критику «1)а8 Мада7ли Гиг сИе Шега!иг с1ее Јп-ипс1 Аиз1апс1е8. \\ г осћепзсћгШ с!ег ЛУеИШега1иг" у своме 28 н 29 броју, а у преводу Алексиса Маркова «ЛУ1е 1сћ гпћ с1ет Уа1ег гит егз!еп ј \1а1е т сИе К1гсће Године 1 889 превео је А. Шарааов две Лазине прнповетке, на руски језик и штампао их је у „РусскомБ В^сникћ" за 1890-ту год. («3а народомЂ не ироиа,детЂ» и «У колодца п ) а јав.ва да ће ту штампати и свој превод Лазиног кВертера". У прпступу к својим преводима ТЈЈарапов вели: «Међу младим срнским писцима као што су Симо Матавуљ, Адамов, Јанко Веселиновић п другн, др. Лаза .1 азаревић заузима прво место. Његова дела «Први пут с оцем на јутрење® и „Школска икона м изазвала су у сриској књижевности силан утисак и извојевали су Лазаревићу леп глас. Она су преведена готово на све евронске језике, па и на руски. и ако су се у нас појавила тек пошто су обишла целу европску књижевност, па и то у иреводу са којим је писац имао нрава да не буде задовољан. «Пошто је пустио у свет својих «шест прпповедака" Лазаревић на један пут* престаде писати. — «Прочитао сам Толстова — рекао ми је Лазаревић у лето 1889 у Веограду —■ па сам бацио перо. Зар се може пнсатн после ((Војне и Мира» и «Аие Карењнне" ? «Али ћутање изазвано том кризом није дуго трајало. Појавила се нова његова ггрнповетка „ Ветар али се на њој види да криза још није била свршена. На скоро за тим још једна.... Таленат се отео наново. ослободно се, и прпповетка је поново изазвала обнчан утисак.