Otadžbina

1 ј Х1Х

«Одмах иза приложених прииоведака појавиће ое у <( Р. В ксгникћ" и Лазаревићева ириповетка „Вертер" која није из народног живота већ из «интелигентне сФере". Ј1 овде се сјајни, оригинални таленат Лазаревићев потпуно исказао". У „Вћстнику ЕвропБ1» (св. за јул 1888) изашло је: В ј . первв!и разг у Заутрени, расказЂ Л. К. Лазаревича, переВОДВ сг сербскаго Н. Г. — а у ДенБ» (1889) штампано 1е «У Колодца", превод М. Жераича. 1890-те године, у својој свечаној седници од 26-ог Јуна, Краљевска Српска академија наука, досудила је прву награду из Фонда иок. Николе Ј. Мариновића иоследњој прииоветци Л. К. Лазаревића «0н зна све". На тој свечаној седници прочитана су два реФерата о тој приповетци, један од академика Св. Вуловића, други од дописника академије Др. Милана Јовановића. На основу тих оцена и добила је Лазина ириповетка награду академије. Ми ћемо овде цитирати најпре Вуловићеву па онда .Јовановићеву оцену*). РеФерат г. Вуловића гласи: (( Два су списа поднета Академији на награду из задужбине Николе Мариновића: а., Он све зна, приповетка др-а Лазара К. Лазаревића; б., Ново оружје, приповетка Симе Матавуља. У оба списа узет је предмет из народног живота српског —- у првом из живота варошког у Србији, у другом из живота народа српског у Херцеговонп. И један и други спис теже да изнесу на видик народне врлине, и оно што је истински лепо и добро у животу народном, И једном и другом, оно што се казује, исказано је лепим и чистим језиком народним. Сваки од овпх списа за се пружа по нешто ново, досле непознато, у сликању жнвота народног. И кад уз ово иоменем још *) Које су штампане у протокоду свечанога скупа Авадемије »Српске Новнне« бр. 152 до 158 од 1890 год.