Otadžbina

1.ХХУ

дакову кућу и сирочад — иокреће сам околни свет. док не сиусти брата му иа ностел.у, и не набави му потребау помоћ. Он крај њега очију не скдапа. нити дахом дпше. док не чује, да му је живот ван опасности, а за тим пде на свој посао, и не да ни за часак да вастане зарад газдпне болести. Рачун тачно предаје својој снаси, а ни једпе паре себи не одваја, нп за омиљени му дуван. Вучко је за један тренут стресао са себе детињску природу, и иостао је муж. Такве промене дешавају се одпста у људском животу. п наравно је, гато се писац, лекар и пспхолог. радо враћа њима. Кад је Видак прездравио, опазио је ту промену на Вучку. У кући је остао под руком његовом пстп ред. а остао је за то, што он није остао онај исти. Детињастп друг газдпних млађих, нромеће се у одсуству брата сам у газду, и држи чврстом руком ред п запт у раду. А кад му брат устаде и он му предаде рачун, Видак етеже сузе у очима, кад опазн како му је брат био обазрив у раду и чуваран, онај исти брат. којп је негда прокоцкао сву вересију, гато му бегае поверио. Да не би ова промена у Вучку била пролазна и он, сад у небризи, ноново пао у своје старе навике, Видак се у договору с Илинком побрииуо, да га одржи у муга1%ој збиљи његовој. Ои му је спремио двоје вратнице, што ће од сад да га одвоје од његова детињска света. Он се легално ортачи с њи.че п осгавља му тиме један део бремена, гато га је тако мушки понео за његова боловања, а да би му омилио рад јога вигае, проси му од суседа цуру са она два светла ока, јер се нада, да ће му помоћн да довргап свој братински рад, п да коначио упитомп дивљу природу свога брата. Наслов ове приче узео је писац нз једне енизоде,. која се у њојзи расплеће између њега и срођене му Плннке. Ова је млада жена срцем п дугаом одана своме мужу, и у њезиним очима он је савргаен у сваком погледу, па чак п у науци. С дражесном зебњом она уверава писца, свога