Otadžbina

валаца легшх вештнна, н уступнлн творцу њиховом одлнчно место у лепој књижевности нашој. Прпча о којој је реч само му може узвисити то место, јер се у природи Видаковој, која је у суштини Анокина у активном, хоће рећи мушком облику, оиажа прогрес у томе, што се та природа аналише детаљније. Прича је заснована на етичком иринцнпу, и с тога погледа корнст дела стојп изнад ноговора. Тесна породична свеза, то благо свакога друштва, оснива се у њојзи на здравим назорима, иа чистим нравима делајућих лица. Писац овај је на сунрот осталима, који су прибирали сла-, бости и душевне недостатке паланачких становника, и карикирајући их гдешто, увесељавали њима своје чнтаоце, прегао да нам покаже још неопажене стране тога живота. да би уочили, колико је језгровит и сиоообаи, за. развиће, колико је прегалачка духа у њему и градива за снажно једно друштво, а поврх свега, колико се узвишује нравним осећајима својим над оном класом у нашем народу, која се, занесена половном и помереном наставом, одмакла од исконског типа народног, а није била кадра да се науком уздигне до оне културне лествице, са које се тај тип огледа у улепшаном облику своме. Гледећи на здраве и језгровите карактере у овој причи, читалац, мал' да неће пожелети да нам већина грађанства, ма и на овај начин недоука, буде таква, и кад нас писац својим делом приволева да поштујемо здраву, апстрактиимнедоношчадма душевним не помућену свест, и да јој симпатишемо, а да се клањамо иородичним врлинама његовим, —- он нас упућује правце на патриотску стазу. По свему изгледа, као да је била тенденција пишчева, да нас, износећи нам живе прилике једне старе генерације, подсети, да културни ирогрес , ако се развија из самосвојнога духа, народноса, ни мало не ремети чист тии његов, а да није стварне користи од тога ирогрес а, ако не бива тако. У обради ове његове замисли опажа се на први поглед уметничка природа пишчева. Ја сам је обележио у