Otadžbina

1 ј ХХХ

боку иаиходршку студнју у Ујепси. II. Адамов хв9,лио их је и слав.ио у « (Јтра^илову." Цре ц>ега да нема ии једиог нриповедача, који би тако заронио у душу народну и ирецрхао је; величанственим његовим мисдима, класичној изради, дубркој исихологији, карактеристичном ; тону, дикцији, критика је пев.^ла славопеве — и она је .била ненриетрасна. Читајући продукте савремених литература заситила вам севећ душа салона. пуних намнрисаних раФинерија и интрига, и срце вас вуче као из загуш.вивог великовароцжог лшвота. у сеновиту какву идилу, цуну и свежа ваздуха и жубора поточића и цвркута џтица, па простодушног оног света ( и ви ћете ; свега тога наћи у изобнл>у. прочитате ли коју Лазаревпћеву ириповетку. душа ће вам слатко отпочинути као далекп какви иутннк на бујној оази. Ја не памтим. да мн је и једна прича нз српске литературе тако угодну и тако трајну усиомену у души оставила . као Лазаревићева сл.ика. то народ аозл атити Две три његове реченице — јер он ннје шарлатан — тако ће вам душу расподожити, ц учинн вам се : као мадо вас дете узедо за руку и показује^вам мпрпсно шн^н' у >кивоту народном. и тако ће вам омилити тај његов начин нричања, његова психологија,. дета ч н, ипзање појава —т да ћерге. га.се дуго сећати као угодиог какв.ог интермеца у монотоном ицаче нашем душевном животу. И ,ви ћете довикнути лцтерарним иесимистима. што мисле да нема подмлатка и да српски ж.ивот не цружа довољнр згодна материјала за роман — пружа. ^раги мој. пружа, ал ту треба. детић. да тај живот прецрта. Поезија добива ирема духу и укусу времена своју Форму —- це губећи из вида. да .иоред па.и.чнс духовне хране 1н иШгаа апа1у81 публнку поучи. Кад така једна Форма постаневећ шаблоном и дегенерисана блазнрану пубдику засити. благо.сиљан је даровит какви мдадн књнжевнпк. који модеран нрема свом времену о.тресе шаблопске, окове н изнесе свету ио коју џепозџату још Фмзу људског друштва, цртајући ,је као што јесте, а не каква 0ТАЏ8ННА КН». ХХТН СВ, 1^6