Otadžbina

НОВОВЕРЦИ

1 I о

в ећ не избива из Макреиине крчме, ако га гости не избаце, а онда га обнчно прихвате стражари и одведу на ноћиште у «бувару.» У истоме низу где и вигањ беше столарска радња мајстора Тиме. Беше то бркоња, крупан, здрав човек од четрдесет и коју годину, прави Шумадинац. Тима је био озбиљан раднпк и домаћин са пуном кућом деце. Имао је три помоћника. Тима бејаше редован гост Макренин, алн само вечером и само на нб оке црна вина. Нико не запамти да је кад год сео на друго место до на своје, да -је попио мање или више од иомеиуте мере, да је преседео после десет часова, да се' с ким крупно натналио, да се с ким поверљиво разговарао. Тима не тражаше пријатељства ни љубави, али свака му реч и покрет заповедаху да буде цењен, — п био је. До дрводељнице беше бакалски дућан газде Стеве Н., човека испод тридесет година, кудрасте црне косе, брчића јако негована. Млади газда беше гладац нрве врсте. Његов пребели оковратннк и наруквице плењаху очн свих слушкињица. Од осталих становника те улице споменућемо јоште само једнога, најважнијега. Беше то' проФесор богословије, висок, окошт поп, смеђе браде, од тридесет и пет година. Рукави од горње хаљине беху му као иајшире звоно, под грлом му вишаше некаква медаљица, у руци је носио висок штап. с врха сребром окован. Попа је ходио укрућен, замишљен, ловећн очима поздраве. Ко пе хтео да му се љуто замери, доста беше да га зовне именом, да му рече на пр. : «Добар дан, попе Коста !" — „Нмсам ја твој поп, нити смо заједно кашу кусали ! )} одговорио је више но једном. Суседи нознавајући му слабост, зваху га у очи : господине нроФесоре ! Већ првих дана Макрена из свега срца мржаше новога суседа, а још више његову жену. Ако се нромоли Персина мртвачка глава, а Макрена се деси на вратима сама, тада се крчмарпца нодбочи, па удари у грохотан