Otadžbina

176

НОВОВЕРЦИ

смех и чека да је продазницн пнтају за узрок ненадне веселости; ако је у друштву, тада безобзирце показује прстом на њу, Перса се чиии невешта томе ругу. Кад јутром иође на трг, са котарицом преко руке, те хитро граби својим дугим корацима, а нажута сукња климата јој око чланака, тада Макрене и њенога измећара стане уа кање. Као на поклич искоче калФица газде Стеве и шегрти из вигња, слушкиње се устављају, гдекоја матора госпођа провирује кроз нрозор. — Еј, Шојке ли, Шојке ! — виче н решета главом Макрена. —- Да се ја питам, Шојке, знали бисте по коју се цену селите у Београд! — Теби је криво што мајстор Мита не пије! —довикује газда Стева. — Не, Бога ми, џаба ти онаке муштерије! Па то је вигае њихова штета, него моја! Море, познаје се коњ који зоб зобље, а впно је зоб људска! Не би ни она била у оној кожи да пије, но би била румена као и ја — ха-ха-ха! — Па што су ги онда криви? иита газда. — Море, што ће шугавци међу нама! . . . Каква ли је то нова вера, очпју ти? Па ето видиш, не нију. не куну се, не псују Бога, не друже се нп с ким! . . . Бога ми то опет ннје зло! заврши кицош, ширећи руке, као тобож уверен. — Ха-ха-ха, није зло, нововерци! . . . Та ја сам гштала господина проФесора. Вели : не верују у Богородицу, не исповедају се, нити се иричешћују, не крсте се, запуше уши да не слушају звона. Ја, по Богу, је ли тако? — Може бити! — Ето видиш! Па још питаш што су ми криви! Није ли то баксуз нмати таке комшије, а? А општина им још допушта ! Реч ((Нововерцп® почетп најпре из Макрениних уста и сврни кроза свака у тој улици. Маторп је готово шапатом изговараху, те се деца плашаху, њеног нејасног значења, замишљајући да је нешто налик на ( ( караконџолу".