Otadžbina

Н О В О В Е Р Ц И

177

Призор је занимљивији бивао пред вече, кад к обућару сврне чика Срета, пак све троје отиду некуда брзим корацима. Већ друге вечери, пошто се Мита ту настани, посла Макрена свога измећара за њима, а он се врати ПОС.1С два часа. Тај слуга, ужичанин, причаше страшне ствари. — Ишао сам — вели — за њима, ама у стопу. Брате мој драговићу, ударише овудје, пријеко, па изађоше према чесми. Ту, онај стари, сврну неђе, а ово двоје, отидоше напријед, ама све лагано. ГГ онда изађе онај стари и с њим један висок човјек, и за њима двије женске, али се не састадоше с Митом и с Персом, иего изађу поиздаље за њима. IГ онда онај старп ђаво кроза Теразије сврати — ама. Бога ми, вјерујте -— бар у десет дућана и од свакуд изведе по троје. по четворо чељади, а све иђаху на гомилице, поиздаље једни за другијем. П' онда, брате мој драговнћу, стари. не сврати ниђе, докле не минуше двор, само што се поразговори са једнијем џандаром..., — Има и њих у тој новој вери, јакако! прекиде га један, одмахнувши руком. —- Па онда ? Сврши ! — викну Макрена. — П' онда, госпођо, обрнуше онамо... оном џадом.. а из од онуд наврла кола, господа из шетње... а прашина се дигла к'о облак... те ја... — Мангуне, те ти у механу, пак се ђорнуо ! Вуци •се одатле ! — Веруј да је тако било, поче један гост. — Он их је пратио до к Лондона'\ где се они разделише. Неки ће право, неки ће Кнез-Милошевом улицом, па около, неки ће преко западног Врачара. Ту на раскршћу. најлакше * им се помешати међу свет и заварати траг. •— Море, не треба им се толико крити, кад имају другова џандара! —• Опет ће онај први. — Море, нису ни сви џандари другови!... —■ Дакле им је забрањено да се купе? Ама где ли •се то састају ? —- пита Макрена.

ОТАЏБИНА ЕЊ. XXVII. 6В. 106