Otadžbina

178

НОВОВЕРЦИ

— Па зар не знаш? Та у својој цркви, на Новом'. Врачару ! — Ју! И власт зна за то! И не опколи их ноћу војска, да их све похвата, да их... — Батали, јгаздарице, Бога ти! — прекиде је шапатом један пекар: Ја сам чуо од човека, који зна многе ствари, како све то пролази... Онај њихов владика, онај што им је сазидао цркву, он је милионер — могао би купити по Београда за готове паре, разумешли? Он издржава све те нововерце, па, разуме се, да и влади уме некако.... и пекар трљаше палцем о кажипрст, показујући како се броје новци. И ту каза свак своју, осим двојице, који беху потпуно немарни. Мајстор Тима сеђаше као обично, пијуцкајући и пушећи. Ни једном речи не умеша се у сав тај разговор, ни једним покретом не показа малко радозналости, или срџбе, или презирање према нововерцима. Други немаран слушалац беше Јожи. Управ он није ни слушао о чему се говори, него сеђаше налакћен, гледајући расејано у гомилу гостију. Кад би му се уморила. једна рука, он би се поднимио на другу, а при томе грискаше свој четкасти брк. У очи тога дана беше исплатио газдарици за храну; требаху му, дакле, још дајбуди две наднице, па да се «размаџари." И други се суседи бав.ваху досељеницима. Газда Стева беше ухватио тачан рачун колико дневно троше Мита и Перса, и то саопштио нопу професору, јер се овај обавештавао о свакој ситници, која се тицаше обућара. Код Стеве куповаше Перса пиринач, ул-.с, грах, сочиво и сапун. Даље, Стева је срачунао, колико она троши на тргу за зелен и воће, те је све скупа износило три гроша дневно. И тако нови становници беху предмет општег разговора. премда њих двоје мало с ким речи проговорише.