Otadžbina

НОВОВЕРЦИ

183

-— Али, опет, знаш што ? .. Тај динар што си наменио мени, подај сиротињи! Збогом! II узе својих пет динара, па изађе. — Чудан светац! рече Тима, одмахнув главом. — Чудне будале ! дода један радник, и удари у смех. Тај се брине о души! — Море, нека он ради јевтино, па ако ће се посветити, — настави други. Ја, Бога ми, одох сутра да поручим једне. — И ја! — И ја! рекоше и она двојица. — Дед затворајте! рече Тима и изађе први. Кућа му беше трећа врата од радионице. Жена му викну с лрозора: — Ама камо вас већ ? ПЈто се одоцнисте данас! Тима јој махну руком и обрну се, да крене, али се 'Сукоби са Јожиом, коме сад шешпр беше на потиљку, а руке у шпагу. Јожи је звиждукао, — знак да беше у лрелазном стању, између пијанства и трезнила. Тима му пријатељски положи обе руке на рамена, што зачуди не мало и Јожу и раднике. — Чујеш, баратум Јожи! —- вели мајстор гледајући га право у очи, и дрмну малчице њим —• ако јоште будеш чинио пакости мајстор-Мити, имаћеш иосла са мном. Јес' разумео, баратум? Ја... онако... знаш... шумадиски... будем... теби... ајнс!... цвај! —- и припрети му својом широком руком. Тима изговори то мирно, готово весело. али поглед и израз лнца казиваху да се не шали, те Јожу клецнуше колена и отнде збуњен у крчму. И радници, идући за мајстором згледаше се у чуду. Сва три помоћника Тимина поручнше обуће код Мите. Он је са свакојим погађао онако исто као са Митом, «ни пару више, ни пару ман.у" него што вреди грађа, па онда израда. И они беше јако задовољни са његовом ценом и израдом. То се чудо брзо разгаси по суседству, те иа_