Otadžbina

184

НОВОВЕРЦП

вреше муштерије. Међу првима је била Макрена. И газда Стева посла свога калФицу иа омеру. (Он је већ носио «бечке" из Кнез-Мијајлове улице). Мало по мало, до пред Божић, готово сви становници Митине улице постадоше његове муштерије. тако да је радио од зоре до поноћи, и једва могао одолевати. У малој радионици смести се лепа гвоздена пећ, крај: које по вас дан сеђаше Перса, са каквом лаком женском работом у рукама. Па онда донеше Тимини људи једну полицу и две јаке столице. Па онда појави се велика ((Гасна" лампа, са зеленим штитом. Перса се ((Понови" замени излињале назнуте хаљине тамнијим, дебљим, којс и боље доликоваху њеном испосничком лику. Не може се тврдити да Перса беше са свим мирна од задиркивања, особито по даљим улицима, у њеном јутрењем ходу на трг, али јој беше куд и камо сносније него нре два месеца. Газда Стева на пр. дохваташе се за шешир, одговарајући на њен поздрав, дебели ковач и његови старији радници такође се људски здрављаху с њом, чак и горопадна Макрена мрднула би јој понекад главом. Понекад, т. ј. ако се деси сама на вратима, јер ако се у такоме случају разговара с неким, тада пљуне за Персом п грди (( нову веру'\ Најљубазнија пак беше с њом Тимина жена Љубица, нека ситна, вижљаста црпојка, чврста као да беше од туча саливена, окретна као девојче, поред свега тога што је родила осморо деце. За Љубицу нико не би рекао да је лепа, ама свако говораше да је ( (Слатке крви". Чим би отворила уста да проговори, одмахби се почела и смејати, па и очи јој се смејаху, крупне, светле, црне очи, у којима би се могао човек огледати. Она се први пут поразговори с Персом кад Мита начини обућу и за њено најмлађе дете. од две године... (( Колико нас је год у кући, ето од Тиме до малога Душана, па и радници, ама сви сви, ето носимо обуће које је ваш човек правио !» рече Љубица. с таким гласом и изразом лица, као да би то ваљао забележити у летопис савске улице.