Otadžbina

НОВОВЕРЦИ

185

— Е, хвала вам ! одговори смеЈзно Петровићка. — Ама, извините, ви изгледате малко слаба ! Ја сам, Бога ми, одавно то , ( иримјети.т » и баш сам говорила с Тимом. Да се нисте разболели од кад сте у Београду ? — Нисам, госпоја, ја сам одавно бона, -— има већ шест, седам година. — Извините... међу нама женама може се говорити, да нисте запатили болест после порођаја ? — Љубица се уозбиљи, скупи сву пажњу и памет утомеважном тренутку. Перса се жалостиво осмехну. — Нисам. добра госпо, ни имала деце. Ја имам болест у срцу .. управ ме не боли ништа, него срце заигра јако, јако, као да хоће да излети, па онда не могу да дишем... — А то вам, долази свакога дана?... — Како кад. Понекад прође и осам дана да ништа не осетим, а понекад и по два три пута преко дана и по ноћи. Најтеже ми је ноћу. — Па јесте ли питали доктора, јесте ли се лечили? —- Бог је лекар наш! рече Перса, оборивши очи. — Како то ! ? Дакле, нисте се... -— Јесам. јесам, — дода брзо Перса, — у Новоме Саду нрегледао ме доктор п дао ми некакав прашак, али нису помогли. После ми рече доктор да се чувам од влаге, од умора, од неких јела и — ко би га знао ! — рече Перса. с осмејком. Па ето мало што и радим ! Поспремим кућу и зготовим јело, то је све ! -— Јест, п уз то идете на пијацу, и перете, и шијете, п крпите сама ! — дода Љубица као нрекорно. — Него ! Да узмем слушкињу, ваљда ? — запита Перса, чудећи се — Па и то, дабоме, прече је здравље иего ишто. Ваш човек сад лепо зарађује, а могао бп и внше да му... овај... да хоће. Љубица удари саветовати и иомену неколико домаћнх лекова, казујући потанко како се који готови и узимље.. Дуго трајаху те њене поуке. С почетка