Otadžbina

НОВОВЕРЦИ

18?

-г- Ама, што ти да се мешаш, што ти да попујеш ! лрекиде је ои љутито. Што се нас тиче ко у што верује, ИЛИ не верује? —- Нисам, Бога ми, брате- ништа онако увредљиво казала, а само сам из далека напоменула, па кад Перса прећута о томе, ми смо се разговарале са свим 0 другом. Она ми је причала о Новом Саду, како је тамо и како се живи. Прогнали су их отуда због те њихове вере. И много смо се испричале. Ја ти кажем да је паметнаи добра... — А пре рече да је шашава ! — Ама јест шашава «због што се тиче" вере, али у свему осталом није. Глас о чудном обућару пређе његову улицу идопре до велике школе. Ђаци навреше. Понекад би их ушло толико да се не могаху сместити у малој радионици и да дуго мораху чекати реда ради омере. Њихова граја, шала па и задиркивање не бркаху много мајстора. Он, по своме обичају, процени грађу, пак израду, а како је сад навала, мисли се дуго док одреди рок изради. Ђаволан какви незадовољан ни преумереном ценом, ни предугим роком, стави руку на прси, замлечи очима, те ночне. у сред придушеног смеха својих другова : — Види Вог, мајсторе, да ти не могу дати више од седам динара, — и то, да су од телеће коже, а при врху, знаш, малко иациФране. А види Бог, да не могу чекати више од осам дана, ако не ћу газити бос ! А стан ми је чак на крај Дорћола ! Таки разлози, а тако исказани * дирају Миту у срце, али не зна како би свему доскочио, те и он од своје стране уверава да «Бог види и што се не може". Најпосле мораде учинити што му је одавно саветовао Тима. Узе једнога помоћника. Беше то „београчић" од двадесет и три, и четири године. црномањаст, осредњи растом, танак и бледуњав. Нађе му га негде чича Срета. Име му беше Риста. Беше вешт занатлија — то се видело одмах, али се већ ирвих дана познаде и да је несташан п иокварен. Поче одлазити у крчму неколико иута на дан.