Otadžbina

II & Е (Ој ГЕ Р А 1јД

191

од смокава, те Дс

на цареву рану.

Пророк то изврши, пВ,с§ фзфф^сцога часа. Да су лекари начинили таки исти мелем од смокава, мислите ли ви да би он могао помоћи ? заврши Мита дигнувши прст поврх главе. — Не би могао иомоћи! одговорп свечано Срета. Љубица устаде. Сад њене смешљиве очи играху весело и цело јој се лице смејаше. Она никада дотле не чу од Мите толико речи у један мах, па какве речи ! Па онда оно његово владичанско достојанство и Сретнна понизност ! Па онда помисао да је она пред њиховим очима као неки божји посланик ! Па оида сети се да је слушала од суседа е је Мита као ношГ поп међу нововерцима, те у њеној бујној машти представн се слпка каква мора бити вечером, према свећама, там у њихову храму, кад мали Мита проповеда гомили дроњаваца! Ах ! све то беше тако смешно, да осети бол у ожичици. савлађујући се да не прсне. Једва је чекала да исприча Тими и да се сита изасмеје. —- Дакле, промените облогу, кад се добро загреје и пазите да јој дате капљице, ако буде наступа! — рече озбиљно, припретившп прстом. уверена већ да ће бнти послушана. — Ју! шта ће моји рећи, колико сам се задржала. Лака вам ноћ и чувајте Персу ! Болесница је преспавала целу ноћ, а сутрадан се придигла. Студен иоче нагло попуштати, као што беше нагло настала. Десетак дана снег се копнио, и ако облаци заклањаху сунце. Па удари јужни ветар, те се, преко ноћ снег са свим растопи, тако да низа стрме београдске улице, које силазе ка Сави и Дунаву, летијаху бујне речице. Алп носле неколико дана — беше друга половина Фебруара поче сунце грејатњ Калдрма беше чиста. По кестењима, на Теразијама изби пуп. Свет, у великим гомилама излажаше у шетњу, ка Топчндеру.