Otadžbina

198

НОВОВЕРЦИ

а Јожи прође испред њега, не опазивши га, толико беше замишљен. Тима се сад прнмаче к Митину прозору, те угледа, осим мужа и жене, једнога бркоњу широких груди, са низом жутих путаца средином пршњака. Бркоња имаше на глави шубару, која врху ониског чела и густих обрва, чињаше страшнијом ту хајдучку главу. Заиста тај човек могаше послужити коме сликару, као углед хајдука, — од оних што на вранчићима крстаре по мађарским пустама. Могао је имати 30 до 36 година. Али та слика Шандор Роже сеђаше мирно за обућарским столом, према Мити, и прошиваше шилом кожу. Заиста се звао Шандор и беше Мађар. Тима се сети његова имена, јер га познаваше одавно. Обојица работаху ћутке. Кроз враташца што вођаху из радионице у собу, уђеПерса, жућано што пре беше, сами костур обмотан кожом. тако да се Тими учини е види неку утвару, те се згрозп. Жена имаше у руци неку књижицу, зелених корица. Кад она седе између њих. Шандор скиде шубару и баци је на подину. Она поче читати гласно. Обрве јој сеузвиле, а очи сјакте као два жеравка. Тима не могаше разумети речи, но му њен глас допираше, час јачи, час слабији, оном монотонијом, којом ђачићи уче задатке. Мита слушаше с великом пажњом, алн по Шандорову изразу лица ? могло се судити да не разуме, јер беше српски, нремда се могло опазити да с поштовањем слуша. -Једаред обућар окрете главу ка жени и диже прст, а на то се њене обрве јаче узвише, очи боље засјаше, те упре прстом у неку реч и застаде. Па онда опет настави читање. Тима уђе у крчму. Прихватише га узвици весеља, на које он умерено одговори, рукујући се с двојицом, тројицом, пак седе на своје обично место. Макрена му донесе његов обичан оброк вина, са ноздравом: — «Добро дошо, мајсторе Р