Otadžbina

нововерци 199 — Бо.].>с те наш'о, Макрена. — одговори он. држећи је за руку и посматрајући је веома изиенађеи. Беше јако онала и бледа. — Да ниси боловала ? — заиита ои испупггајући јој руку. — Пнсам!... Онако није ми добро ! — одговори она преко воље, гледајући на страну, на лагано отиде к једноме госту, који леђима беше обрнут ка Тими, и који се не обазре кад он уђе. Тима га одмах нознаде. Беше Јожи. Макрена се налакти и стаде шаитатн с њим. Јожи ии једиом не диже главе нуг ње. Весели иекар оиклади се око иечега са гојазним Немцем, ковачем. — Дакле, за десет литара вина ! нуди пекар нружившп М у руку. При томе тако смешно намрска деснн образ. те му се одиже брк и затвори око, да сви ударише у смех. Он је тим хтео да намигне нут Макрене, а ио што му то не испаде, он набури уста и главом махну пут ње, показујући ;је друговима. — Дакле, пристајеш ли, Франц ? прииита пекар. — Мало је десет! рече неки. — Кладнте се за двадесет ! — Двадесет! Двадесет! — повикаше остали. — Е, па за двадесет литара! нонуди иекар. — Гилт! — рече ковач. треснувши дланом о длан пекаров, пак му задрма руком. — Ја нудем блатила тватесет лидара Фина, ако пуде Магрена.... — Пссссс! ућуткаше га сви једногрлице. — Не смеш сад говорити ! вели му пекар. — Нека сече мајстор Тима! рече неко. — Јес! Јес! Мајстор нека пресече! заграјаше остали. Дебе.Бко и пекар, држећи се за руке, приђоше ка Тими. Он се насмеја и раздвојн им руке ударивши косо дланом међу њихове нрсте. — Хајде, ето вам, п ако не знам, око шта се кладите!