Otadžbina

Н0В03ЕРЦИ

201

Сви заграјаше, да га заглуше. Он тресну песницом о сго и устаде. — Што се ја појим једно шенско ! Ја се клатнла ти не путети Јоши шена! Пек се кладила шго путеш! Настаде мртва тишпна. — Могао би ти изгубити опкладу ! рече са свим мирно Макрена, гледајући у врх чачкалице. Гости чисто као да не повероваше својим ушима, но ■се згледаше међу собом, пак се сви иогледи стекоше на крчмарицу. Она презриво слегну једним раменом, обрну нм леђа, узе креду и поче нешто срачунаватп. — Е, сретно бнло, ако и то буде! рећи ће неко са пуно ироније у гласу, али она за то ни хабера. — Ја тршим реч! нотврди Франц. и он прилично •енебивен. — И ја, валај! дода пекар. — Живели! издера се неки. — Дед, на рачун тога, по по литра на свакога ! Хеј. бре, Макрена, амо вина! Један занева сватовца. - Да илатим! викну Тима уставши. Па изброја новац на сто. Макрена хитро приђе и одби му десет пара. — Вино је сад јевтиннје! вели она. — Лепо! лаку ноћ! поздрави Тнма. — Јевтиније је, мајсторе, јакако ! понови онај што запева сватовца. — Десет нара на литар, од кад Макрена пређе у иововерце, — да је Бог поживи! Тима се онет устави пред Митиним прозором. На месту Перспну угледа Јожа, који чигаше јаким гласом, те Тима сад могаше разумети да он чита мађарски. Шандорово хајдучко лице беше јако пажљиво и изражаваше ионизност, колико то допуштаху његове круте, мушке црте, а Митино одаваше иоштовање, без пажње. Тима се у поласку неколико пута прекрсти. Дошавшп кући, разбудп Љубицу п стаде је заииткивати о тим чудним појавама. Жена му, онако сањива исприча што је знало цело суседство : — Јожи је —■ вели —- прешао у