Otadžbina

202

Н О В О В Е Р Ц Н

нововерце. Ради но цео дан. не бпје шегрте, трпи свакојака њихова задиркивања н дели милостињу сиромасима. У вече нде на молитве ка Мнти. С почетка је то крио, а сад, од кад се код Петровића настани онај радник Мађар , Јожп се не крије.... «А за Макрену говори се такође свашта. Зна се већ да не једе меса н не пнје втгаа, а снустнла је јако цену на све. Говоре још да хоће да прода све ствари нз крчме, па да се одсели некуд, н — шта ти ја знам шта још !" Муж њој исприча све што бепте чуо тога вечера, те се обоје слатко смејаху. — То не верујем! рече Љубица — да ће се удати за Јожа.... А, опет, ђаво бн га знао, јесу неки врачари ти нововерцн! Кад они могу привући у своју веру једнога Јожа и једну Макрену, за што не би могли учиннти и да се венчају — ако се тп некрсти венчавају ! — Ја, Бога ми, тако је! потврдн он. <[ — Ја сам о свему томе одавиа нешто размншљала, Ја.... знаш.... како да ти речем, ја мислим да они умеју омађијати човека...- Бога ми, не смеј се, ја то тврдо мислим. Дадну нешто у нићу, или како друкчнје! Ето кад мене Перса погледа право у очп.... ама не увек, по некад, знаш, лепо ме ухвати несвестица.... — Е! — Јест, тако ми живота! И, кажи ти меНи, за што сам се ја к њој тако приљубнла, као да ми је рођена сестра, више по сто пута но да ми је сестра! Просто чезнем за њом!.... Тима седе на кревет иамргођен. — Да ниси више к њпма отишла!.... Разумеш ли? Не ћу да се већ дружити с њом! поче он узнемиреним гласом. Љубица такође седе. — Ама, човече, ја не идем к њима од кад си ти отишао на пут. Ни једном нисам била, од кад је Нерса боло-' вала.... То је пред Богом грехота, ама шта ћу кад сам осетила да ме....