Otadžbina

204

II О В О В Е Р Ц II

Мита, Перса, Шандор, Срета, Јожи и Макреиа (сва у црнини) седијаху за столом и благоваху „братску вечеру м . Од свега свога намештаја једини тај столић беше Макрена изнела. Кад граја на улици допре до вршка, Макрена се молећиво обрати ка Мити. Ио њеном покрету гледаоци познадоше да моли домаћина нека спусти завесу на прозору. И Шандор јој се придружи, ухватив је љубазно за руку. Али Мита диже прст и одлучно заврти главом. Тада звиждање и дрека нспред куће, проглушише нх највећма. Мита устаде п иоче проповед. Сви његовп поустајаше. Светина се разиђе. ,Тош два пута виђао се тај скуп, али треће ноћи нестаде Шандора и Макрене. Франц бегпе добно опкладу јер Макрена се удаде, али не за Јожа. Пекар не хгеде никако да призна, докле му то не потврди Мпта. Најпосле, једног вечера. тројица старих гостију код новога крчмара, отиду к обућару и веома учтиво замоле га да нм објаснн нестанак Макрене и Шандора. — Сестра Макрена није впше у Београду ! вели Мита. — Знам, него је ли сама отишла ? — Она се придружила своме брату по Хрнсту, Шандору. Они ће заједно да трпе, Христа ради! Кад је то Мита рекао, одборници, могоше опазити на Јожину лицу као мало зависти. —- А ? Као да би и тн радо с њом трпео, Христа ради ? рече један обешењак, на даде маха смеху. После мало времена нестаде иЈГожа. * * * У половини месеца августа, једнога вечера. Перса изађе пред кућу. да одахне. али чим седе на столицу. глава јој се нахери к левоме рамену, труп посрну и она паде на бок.