Otadžbina

ГОРЊП ДОМ СРБИЈЕ

и о тога предлаже да се после речи „основно јетмколовање обавезно" дода „у општинп где школа постоји. Свака политичка опшТина дужна је имати школу". Г. Огеван Д. ПоиовиИ „ Гхмп " . Противан је гоме да се Уставом иде на руку оним људима, који неће своју децу да школују. Пошто већ постоји закон о обавезној настави, предлог г. Шапчанина био бп назадак. којп је V толико мање оправдан. што потиче од једног педагога. У истом смислу говорили су н г. Аксентије КовачевиИ и г. Јован Бошковић. Г. М. II. Шапчании доказује. да је његов иредлог управљен јодино противу могућних злоунотреба, да он внше одговара начелу обавезне наставе и да му иде на руку. Г. Светомир Николајевић противан је ирвој алинеји предложене редакције, а налазн махне н другој. јер се, нод извесним околностима, ушколиможе убијати и здравље и — народност... Тражи да отварање школа буде под надзором државне властн. Редакцнја треће алинеје таква је. да бп се по њој могла укинути бесплатна настава по с-редњим школама, а он је томе протпван. Г. Милан Кујунџић: Страховању г. Николајевића нема места, јер је чл. 194 Устава гарантовао држави надзор над свима јавним и приватним школама. Што се тнче последње његове прнмедбе, нема нзгледа, да ће се у нас скоро нредложити какво наплаћивање по средњим школама, али за што да се брани, основати и такву школу у којој би се од ђачкмх родитед>а и тражила каква номоћ? Г. Матија Бан: Сву нашу школску систему ваља из основа реФормисати. Остављајући иа страну више школе. ја налазим да наше средње п основне школе не одговарају стварним иотребама народннм. Имамо мање-внше школа за све „разреде" становништва, а за „разреде" зем.воделски п занатлнјски, којп сачињавају девет десетина читавог народа, немамо стручних школа. Садашње основне школе и по селима, упућују вишем образовању, и за то