Otadžbina

Г ОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

225

дело , чинећи га. Јкривци су ради да се постигне нешто добро. Осем тога, код обичног злочина, кривца суди редован суд, а код подитичких кривица, обично кривца суде и.егови политички противници. Сем овога, не треба заборавити. да од обичних криваца држава нема никакве политичке вајде, док од политичких криваца, спасавајући им живот, држава може имати велике користи. Неки се боје да се у политичке кривице не уброји н по којн прост злочин. Та је бојазан неоснована, јер кад год политички кривац у свом политнчком делању учини и прост злочин, он се и не сматра као нолитички кривац, већ као нрост злочинац. То су разлози због којих сам ја против смртне казне за политичке кривце, и гласам за иредлог г. Симе Несторовића. Г. С. Несторовић брани свој предлог тиме, што је од вшне бољих и образованијих људи чуо, да се смртна казна за политичке кривце не да ничим оправдати; што је она укинута у другим државама, у Грчкој и Влашкој, и што је најзад и сам убеђен да политичке кривице нису толико тешке, да за њих пал.а осуђивати људе на смрт. Апелује на Његово Величанство Краља да у овој прилици покаже своју великодушност; кад је рад изнети пред скупштину Устав у наиредном духу, онда га он моли да буде толико нлеменит, иа да од ,С-воје стране Сам предложи овоме скупу, да се смртна казна за политичке кривце укине. Г. Јеврем Андоновић налази да је ово питање од ? великог значаја. О њему треба хладно размислити п говорити. Не говори са свог личиог гледишта, јер је уверен да неће никад учпннтп крпвицу такве прпроде. У овомо питању имају управо два, укидање. смртне казне у оптпте, п за политичке крнвнце посебице. ПЈто се тнче првога. многи су научари тога мишљења да се смртна казна за просте злочине укине, алн то не значи да је мњење научара нашло себи места и у законодавствнма иоједпнпх држава. Најзад и ако баш има држава које су смртну казну у опште укинуле, то још не може бити довољан

0ТЧ.'.1ИПА ; т '". ткпт ГЦ. 1к6

15