Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

раздог да је и ми укидамо. Оно што је потребно за држ,аву развијенмју од наше, може бити штетно по нас. Свака држава ствара себи законе нрема својим приликама, према. ступњу умног и материјалног развића самог народа, дакле ирема његовој потреби. Прости злочини могу се учинити. из користољубља, из пакости и обести. II кад овакве злочине учини човек с неким умишљајем, да туђе имање, знојем и муком стечено. приграби, у коме циљу некога и живота лиши, или тешко повреди и мучи, као при разбојништву, или из пакости изврши опште оиасну паљевину, мучко убиство, тровање — онда он треба да будекажњен, он је опасан по друштво. Може се о укинућу смртне казни у опште идеалисати, али укидати ову казну још ннје корисно по наше друштво. Набраја по кривичном закону казне у којима се кривац може казнити смрћу, али које се могу и ублажити н нр. код опасне крађе где нико живот не изгуби. Код иолитичких криваца може се десити, да и по који невин страда, али је то неизбежно ирема распаљеним страстима, узрујаним духовима и према предузетим мерама, јер је у таквим околностима циљ, да се распаљена политичка ватра што пре угаси, иа се не можеи нема када хладно да извиде сви докази и околности, те за то може често и невин страдати. Па баш с тога што у политичким покретима и кривицама може и нешш страдати, и што се такве кривнце често учине не пз корпстољубиве намере, иего само ради остварења идеалних политичних праваца и тежњи, треба смртну казну за неке политичке кривце укинути. Али пошто политичких кривнца има и врло тешких и опасних, као што се види из : гл. IX кривичнога закона, и то како по Престо, тако и по државу, а често пута може бити скоичано и просто злочииство, то ствар излази компликована ; за то, боље би било да се ова ствар остави за кривични закон, те да се тамо иоправке учини. не помпњући о томе ништа у Уставу. Устав није закон у коме се прописују казне, него је то дело у коме се уставна питања начелно рас-