Otadžbina

15*

Г0РЊ11 ДОМ СРБИЈЕ

227

прављају и кад би се у Уставу изрекло опште начело, да се укнда смртна казна, било би забуне, каква ће се казна одредити на место смртне казне, а у времену од новог Устава па, докле се год не би у кривичном закону учинила измена и допуна према овом начелу, а спрам одредбе 2 кривич. закона, који тражи. да се казна изрично одредн у закону. Мишљења је, да се остави законодавству да оно ово питање реши, нарочито још и за то, што треба и војни закон у склад довесги, јер н у њему има смртне казни. Г. Ђ. С. ИешиЛ напомиње, да је јуче говорио нротпв укидања смртне казне. Признаје да је она укинута у неким државама, алн то су земље напредније од наше. То питање треба решавати законом а не Уставом. Напомиње како нема добрих затвора, што би требало да буде, кад би се укинула смртна казна. Не треба заборавити да ће се под маском политике дешавати и проста злочинства. Он није ни за начелно ни за посебично укидање смртне казне. Г. Гиг а Гершић. Да ово питање није покренуто, не бих ни говорио, али. кад је оно већ на претрес изнесено, онда сматрам за своју дужност да о њему кажем коју реч, ма да осећам сву шкакљивост овога пнтања. V толико пре сматрам да о њему треба потанко говорити, свестрано га претрести, како односно њега не би осталп у каквој двоумици. Дужност мн је напоменути, да о овоме пнтању говорим као човек од науке. Као такав. ја сам студирао многа дела о овоме нитању и на основу мншљења и свога и многих научника, дошао сам до убеђења.. да је смртна казна у науци осуђена, а у пракси законодавној почиње се укидати. Да је укидање смртне казне у опшге само питање времена, о томе нема данас никакве сумње, оно ће се пре или доцннје решитн у корист онога. правца, који данас о томе питању у науци влада. После Бернера и Митермајера нема већ ништа више ново да се наведе противу смртне казнн, они су све исцрпли. Ува-