Otadžbina

228

Г0РНЛ1 ДОМ СРБИЈЕ

жавам раздоге који су пали у корист укинућа. Но међу тим и ја сам за то да се у иитању о укидању смртне казне у отите има на уму и извесна целисходност, и држим да би преухитрено било одмах је потпуно и уогиите укидати, него поступно. Али налазим да је смртна казна за нолитичке кривце нецелисходна, и да се она може замеиити другим казнама. Овде ћу напоменути да је смртна казна у последње време укинута и у Италији, и то у земљи где се замишља да сваки Талијанац има испод кабанице какав нож, који је само за злочинство спремљен. Али ма да је смртна казна за политичке крнвце у појединим земљама укинута; ипак је политичко злочинство од тако рђавих последица, да се не може тако лако доказати потреба, да се она укине. И кад устаје човек да се бори противу смртне казне, он ризикује много, ризикује да му се не пребаци, да хоће да брани политичке кривце и издајнике. То је, господо, далеко од мене. Ја не говорим против смртне казне што хоћу да браним политичке кривце, по говорим за то што сам убеђен да би било са свим у духу науке, у духу мог убеђења, у духу нанретка. кад би се укинула смртна казна за иолитичке кривице, а што међутим не би ни у колико повредило државни ред нити енречило иравилан развој културе. Напомињем да се пре неколико деценија и сумњало у онравданост захтева да се укине ова казна за политичке кривце, али када се чувени Француски државник Гизо изјаснио против ове казни у иолитичким кривицама, од тог доба ово мишљење заузима све већег земљишта и у науци и у законодавствима. Књига у којој он претреса ово шггање изашла је још 1822 год. и сви научењаци се слажу, да је он то иитање гако разрадио, да је свуда наишао на одобравање. Поред свега одупирања укинућу ове казне, мишљење Гизо-а је иадвладало, и смртна казна за политичке кривце укинута је у Француској у првој четврти нашега века и њу није заводио чак ни Наполеон III. Заведена је истина 1853, али само у случајевима кривице иротиву живота Владаоца