Otadžbina

Г0РЦ.11 ДОМ СРБИЈЕ

229

и.ш чланова његовога дома. А међутим, ако има игде земл.е, г де је народ бујне, иемирие прнроде, ако има земље у к о]'ој је било много иолитичких преврата — то је без сумње Француска, и нрп свем том, такав један човек као што је Гизо, налази, да се и у самој Француској може укинути смртна казна за нолитичке крнвце. Знате да се и Италија префинила у убиствима, и при свем том смртна -је казна за политичке кривце и у њој укинута. Први ро.члог. који се мора навести у потврду томе, да смртну казну треба ире свега укинути баш за политичке кривце, састојн се у томе, што су просте кривице опште и непроменљиве природе; убиство је свуда и у сва времена крпвица, тако нсто крађа, паљевина, разбојништво н т. д. док међутим политичке су кривице иеједнаке и променљнве природе, -јер, пгго се у једно време сматра као тешка политичка кривица, то се у друго време и у новим приликама сматра као врлина и допуштена ствар. То је једна основна разлика између иростих н иолитичких кривица. Ми смо се данас, ио високој одлуци Његовога Величанства овде сакупили н претресамо нов Устав. У првој четврти овога столећа, када је у Аустрпји и свуда владао Метернихов систем, онда су у Сардипијп и у Шпанији били издајннцн они који су тражили уставност, они су сматрани као бунтовници, као људи од нереда, а ето, ми данас то исто радимо ! Погледи се мењају. Једну промењнву кривицу ие треба осудатн непромењнвом казном, таквом која спада међу казне т. зв. апсо. утне природе. Смртна казна, једном извршена, не да се ублажити. Бивало је, да су се појединци уиуштали у таква незаконита дела из заблуде. Бпвало је да су за таква дела осуђивани на смрт људи, који су доцније послужили земљи као највеће иатриоте. Андраши је био осуђиван иа вешала ; а и Криспи само се бегством спасао од смртне казнп. Наводили су, да је незгодно уносити ову одредбу у Устав. То није јак разлог, јер онда би се слабо шта могло метнути у Устав, кад се не би могло унети једно овакво начелно питање. Без сумње