Otadžbina

230

ГОГН.И ДОМ СРБПЈЕ

би се у том случају и затвори иобољшали. Из свију ових разлога ја сам за то да се смртна казна за политдчке кривце задржи само за оне кривце, који учине велеиздају према Краљу п Његовом дому, а за све остале политичке кривице смртиу казну треба укинути. Г. Др. Никола. Крстић. Није мислио да ће се ово питање данас изнети на дневни ред. Напомиње да има двадесет и иеколико случајева у којима наш кривични закон одређује смртну казну, и набраја тринаест од тих случајева. Нигде у целом свету нема да се за такве ситнице казни смрћу као што има у нас. Ово се не да бранити ни са гледишта правничког, ни са гледишта државничког, ни са гледишта цељисходности. У нас се казии смрћу кад неко учини три опасне крађе, па ма како оне ништавне биле, а по некад за две, па и за једну опасну крађу. Чудн се што се до данас не нађе ни једна влада да учини ма какву измену у овом погледу у нашем кривичном закону. Предлогом г. С. Несторовића иде се на то да се укине смртна казна за политичке кривце. Он мисли да се ово. Уставом не би могло извршити, него кривичним законом. Ако би се то у Устав унело, онда треба изнаћи Формулу, која би обухватила еве оне случајеве, за које ваља смртну казну укинути, а не само за политичке кривице. Има таквих ситних кривица које се казне смрћу, да је вапијући грех. Пре десет година донесен је закон по коме су опасне крађе, кад ко украде рало или други какав земљораднички алат, па ма били од најмање вредности. И то је тако узакоњено по наваљивању скунштинара из народа. Наше скупшгине нису се одликовале благошћу црема кривцима. С тога и јесте за тако многе кривице прописана смртна казна у кривичноме законику, да би многи и многи изгубили живот често за незнатче 1 кривице, да се строгост закона не ублажи Владалачком милошћу. За то би пре свега требало да се за такве случаје укине смртна казна, па онда тек размислити за које би се политичкз кривице такођв могла укинути, јер међу полнтичкии кривицама може их