Otadžbina

16*

О СУЂЕЊУ ВЕШТИЦАМА

243

Отаџбино мила, прими сина твога... Тама снове свија из детињства мога ; Вену миле руже, лист по лист им пада, Пред срећом на јави, што ми блиста сада. у. ј рДАВИЋ 0 СУЂЕЊУ БЕШТИЦАМА ЈАВНО ПРЕДАВАЊЕ \) ДР-А ЈАт<л. Ј 3 . ^еснииа Госиође и госаодо, Наш неумрли Вук, још и данас најбољи познавадац нашега народа. деФннише вештицу овим речима: (( Вештица се зове жена, која има у себи некакав ђаво.вски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у леитира, у кокош илп у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу децу; кад нађе човјека где спава, а она га удари некаквом шипком преко лијеве сисе, те му се отворе прсн док извадн срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки тако изједени људи одмах умру, а неки живе више времена, колико је она одсудила, кад је срце јела, и онаквом смрти умру, какову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и за то се многи о бијелим и божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима. по табанима и изпод назуха, јер кажу да оне на покладе највипте једу људе. >>4 ) Кад су бабу Цвијету, у познатој Љубишиној причи (( Проклети Кам", оптуживали да је вештица, она је одговарала својим тужитељима : „Објема су ви матере море и вјештице. . . Свакој су од њих двије изникли вепрови брци. Чинише, да пресуши живи извор ггод ') Држано у Грађанској Касини 15. дедембра 1890 год. 2 ) Вув Сх. Караџић: Живог и обичаји народа сриског, у Бечу 1867 стр. 211.