Otadžbina

О СУЂЕЊУ ВЕШТИЦАМА

Вештица може постати и од море 1 ), пошто се ова уда и пошто јој пређу педесет година, но она може и престати да буде вештица, и онда постаје обичном добром видаром и лечн нарочито од зала које вештице нанесу. Вештице се највише скупљају на гумну. За то кажу, да оие, кад хоће да полете од куће, намажу се некаквом масти испод пазуха па рекну: <( ни о трн ни о грм, већ на пометно гумно". Приповеда се да је некаква жена, која није била вештица, намазавши се оном масти, место ни о трн ни о грм нехотице рекла: и о трп- и о грм , и полетевпш сва се испребијала које о шта Ј ). Пза тота будемо вјештице. — Ца послије што се од вас ради ? — Купимо се па мједено гумио, (Нико не зна, до нас, ђе је оно) На вратило о марзу јашемо Договоре кријући чинимо, Какво ћемо зло учинат коме. Живииом се сваком промећемо; Возимо се на сребрна весла. Дађа пам је кора од јајета Кад кнез Јалко пита кнеза Рогана: да ли има вјештида? овај му одтовори: Има кнеже љеквдех рогуша Под обдак ће устријелит орда. Ево неких нар. пословида о вештицама : Ако је и баба, није вјештица. — Свака баба вјештица а ђед вјештац. — Бежи као вештица од белога лука. — Свака врачара с вражје стране — и тд. Види : Кгаивз Г. 8- 8ис1з1ат1Всће Нехепва^еп^из МћЉеПип^еп с1ег ап^ћгоро). §е8е18сћаЦ од 1684. За Дрну Гору види још и МедаковиИа В. М. / '.: Жпвот и обичаји Црногораца. Н. Сад 1860. стр. 182. Ради јединства вашег у најстарије време с данашаим Дужичкнм Србима сравни и поп Всће1сп1тг§ \У. ЛУепсИзсћез јп 8а§е, Вгаисћ ии<1 8јие. Вег1т 1882. стр. 78. Мора је по нар. казивању свака она девојка, која се у кошуљици родила, па јој је није бабида на ватри сиржила, и тек што за Ј'дају приспе, иде ноћу као и вештица, те притиска младе људе и жене, те им у спавању днхање зауставља, сисајући им крв. На њу је налик и но&ница. Против прве има нарочита молитва, коју је Врчевић забележио. — Види ове речи у Вуковом речнику, као и код Врчевића 1. ск. стр. 752 ) Кад је једна жена, наводи БеговиИ Никола (Живог и обичаји Срба Граничара. Загреб 1887 стр. 200.', која је била вештида, товорила ово на изуст, трљајући се машћу и полазећи на пут, муж је хтео да и сам иде. за њом, али како није добро разумео њене речи, он је прн мазању говорио: »И о кдаду и о пањ, и о дрво и о камен, и о крушку ТодороБу <,: . Љега понела маст и метла (јер вештиде чешсо јашу на метли), али се сав испребијао. Вештице носе собом