Otadžbina

О СУЂЕЊУ ВЕШТИЦАМА.

247

нема ни једног, који би се односио на еуђење вештицама Са свим је друкчије, ако отидемо у западне крајеве нашег народа. Да не спомињем Славонију и Хрватску, где се и у овом погледу осећа јак уплив Немштине, ми у самој Херцеговини, Далмацији и Црној Гори имамо доста повода да верујемо, да је појам о вештицама, о њиховом злом упливу и о суђењу њиховом, ухватио био у тим крајевима јаког корена и у велико био развијен. Ево како о томе извештава Вук Врчевић у Богишићевом Зборнику садашњих иравних обичаја у јужиих Словена. (Загреб 1874. стр. 561.) Народ прости верује, вели он, да су иомору деце криве вештице. За познати колико ових има и које су баш праве вештице, те да се могу за то казнити, народ тамо поступа на следећи начин: Скупи се село, ко год пушку носи, па сеоски стареншна отпочне: (( Вндите ли браћо, да нам се помете траг од бездушних хрдорога и крсташица, бог им судио! Сутра рано сваки своју жену и мајку, као што ћу и ја моју, доведите на ријеку, да их у воду бацамо, да видимо које су н да их каменујемо, или да нам се закуиу, да неће вшпе зла чинити." . . . Сутра дан сваки своју доведе, па је свеже испод пазуха конопом, и онако обучену баци је у воду и тако сваки редом своју. Која потоне, брже је извуче коноиом из воде и она није вештица. 1 ) Но колико су наша браћа на занадним нам крајевима несигурна била у свом веровању о вештичњапггву појединих жена, види се отуда, што су они и после за жене несрећно свршене пробе тражили, да сачувају овима живот с тим, да се ове у манастиру одрекну за увек вештичњаштва. Овим ми нећемо да кажемо, да код нашег народа нема сујеверја: на против њега код нас, а нарочито Ј ). Види зао ов још и аегову прииоветву »Требињски суд и хришћанске вештице* из истинитог догађаја 184^. године, где се тврди још и нешто више: »Ја знам, веди ту неки Аџи Мустаоа, да су два пут наши стари у мом животу, кад је помор у ђецу бивао, бацади влахиње у ријеку, на која би потонула, знали бисмо да није вјештица, а која би поврх воде плутала, сваку смо каменовали, ђе и дан данас леже под проклетом гомилом*. — Види уз то и поменуту Љу■биншну приповетку.