Otadžbina

О СУЂЕЊУ ВЕШТИЦАМА

249

А тим истим упливом Италијанштине и западне цивилизације објашњава се и једини, до сад познати процес Јеврејима на нашем далматинском приморју. 1 ) Јер, као што ћемо доцније видети, на западу су најпре као јеретицп а за тим као вешци одн. вештице гоњени нарочито неверници, а међу овима врло често Јевреји. особито онда, кад нису били у стању, да се помоћу новца извуку из замке, која им је вешто запињата. * % * Готово у свим верским системима видимо ми једну јако обележену границу између начела добра и начела, зла. Како је човечији дух осећао потребу да природне и своје унутрашње силе оличава у неком вишем бићу, њему никад није испало за руком, да ову јаку и овако видну границу обори. ЈеДина готово грчка митологија није знала. ни за каквог еатану; код свију осталих се с њим срећемо па и у Мојсијевом старом завету, и ако у њему тек у познија времена. Место из пророка Исаије «мп смо са смрћу склопили савез а с паклом закључили уговор" био је главни ослонац инквизиторима средњег века. 2 ) Но од овога па и 'ј. Кагпас1с 0. А. Ргосезо (П Јзасћ Јеаигип, ЈзгаеНка сП Ка§иза пе1 1622. Ва^иза 1882. У придот овом унливу Итадијанштине у дадматинском нриморају иде и то, што морадне вештице по Р. РеНег- у (Ба1та(деп т зејпеп тегзсШеДеиеп Ве21ећип§еп. део I. боШа 1857. стр. 211.) не трпе никако вештиде из других крајева, а кад се дееи, да какав рој вештица предети изАпудије преко мора, или се из Хрватске или Босне ушуња, онда настају трдне борбе, које се свршују само коначним поразом једне стране. Они немају никакве вере, но при том врше спо.љашње обреде, да се не би иознаде. Према чистим, страпим уцдивом не помућеним појмовима нашет народа, вегатице су доиста зди духови, али оне немају непосредно и неизбежно посла с вером. С тога ни за суђење аима није неонходно потребан свештенички или какав други специјални, но им суди обичан, народни суд. 2 ). Осим пророка види поред осталих и следећа места из Левитске (II) Мојсијеве вњиге, која у брзо вадимо: »И нека више не ириносе жртве своје ђаволима, с којима они чине прељубу. Ово нека им буде закон вјечан од кољена на кољено" (XVII. 7) А ко се обратп к врачарима и гатарима да чини прељубу за њима окредућу лицв евоје на супрот њему и истријебићу га из народа његова. . . А човјек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски, да. се погубе, камењем да се запсу, крв њихова на њих* (XXX. 6. и 27.) и тд.