Otadžbina

О СУЂЕЊУ ВЕШТИЦАМА.

да је за време свог бављења у Италији дознао, да су тамо иостојале крчмарице, које су разумевале, да своје госте по свом сопствеиом нахођењу и помоћу неког сира, који су им давале да једу, претворе у коње и волове. Пошто би као такви посвршавали нужне послове, оне би их опет претвориле у л.уде. 1 Ко зиа: монгда је и свети отац радио овакве послове каквим крчмарицама и без претварања у вола или коња. Примив појам о злом бићу и о злим духовима у своје догмате, црква је у брзо примила и веровање у вештице, које је живело у народима, који су хришћанство попримали и пре овога, а сеоба народа и најезда словенских и германских племена донеле су собом још и нове појмове са севера и североистока, који су се постепено прилагођивали новим схватањима, показујући у том жилавост и консерватизам, каквим се само народна предања могу одликовати. При том је том консерватизму и тој упорности ишло у прилог и подржавало их и нриродно човеку, а још већма народима урођено упорство, јер су хришћански свештеници почели још одма да првобитне незнабожачке и многобожачке богове представљају као сатанска бића, хотећи тиме да већма узвисе хришћанског Бога. И тако су хришћанска теологија и још неишчилело народно многобошко веровање радили бесвесно на томе, да су стари богови, ако не као такви, а оно у виду демона ииак поштовани и да их се народ бојао. С развијањем веровања у божију свемоћ и његове благодати ишло је упоредо и развијање веровања о ђаво.бсм опчињавању. Као год што је Бог одбарио своје верне и свеце чудотворним моћима, тако је исто то чинио и ђаво са својим вернима, мађионичарима и вештицама. Из подаривања чаробне моћи онима, који су се одрекли Бога, а дали своју душу ђаволу, као свом господару, средњевековна је теологија извела, да у Божијој постоји Ј ) Из његове Бе ст1а1;е Бе1 XVIII. 18. саопштено у Н. Нерре, 8о1Јап'8 6е8сћ1сћ1е (1ег Нехепргосевае. књ. I. 8ПШ^аг1 1880. стр. 97.