Otadžbina

о суђеијУ вештпцама 257 Већ у XIII. веку народ је виђао ђавола, час у облику животиња: корњача, мајмуна, паса, мачака, змајева итд. час опет у човечијем облику и то, како као човека, тако (и још у вишој мери и као жену. И у свим тим облицима појављивале су се вештице и на овим зборовпма, који су особито занимљиви бивали онда, кад је имао да се уведе у њихов ред какав новајлија. Како су напе и њихови кардинали били добро обавештени о свему, шта се на овим састанцима радило, види се поред осталог и из једне буле, коју је папа Глигорије IX. упутио био неким епископима немачким. Ми у тој були читамо поред осталог: «Кад има да се прими какав иовајлија, који први пут долази у школу 'одметнутих. онда му се појављује нека врста жаба. које неки зову и корњачама. Неки је целују на незгодном месту. други у њушку (извлачећи језик и пљувачку животињску у своја уста). Ова корњача се појављује кад и кад у обичној величини, други пут у величини патке или гуске... Кад новајлија пође даље, онда се сусреће с неком осодали су само у ноћ, дцм и маглу. На скоро нико нивога није познавао. На скоро се појединац осећао у једној гунгули која, се љуљала, и у забуни се сиотицала. Ова брутална, збуњена и вутоглава заједница снремала је у треАем чину још ужаспију. Друштво се причешћивало. Али чиме? Не Вогом, већ самим собом. Оно се и јело и било себи сопственом наФором. То је у осталом судбина с.вих средњевековних друштава оспованих на братетву, а нротив патрпјархалности.... Церемонија је била весела и служила је за смех друштву. Т.) је било наличје службе божије, црна служба. Стари ђаволи су нрескачући ватру хтели да покажу новајлијама, како треба презирати страхоте пакла. Стар; 1 вештиие су застрашивале новајлике: оне су крштавале корњачу, повијале ју као дете, а после ове њежности су симулирале децеубиство, раскидајући животињу сопственим зубима. Еако Бог није ударао громом, то су га у четвртом чину већ сматрали побеђеним. Уништавани су сви закови, које је црква издавала парочито опи, који су забрањивали брак у иородици. Сељак још и са,:. као и у првобитном плелгенском животу воле само своје, а мрзи странце н страпкиње. Он претпоставља сродство, а ако у породици има каквог добрп, он воли да оно ту и остане. Што је црква забрањивала, на то се долазило па врзином колу у пајвећој мери. При растанку скупа, завршетак врзиног кола се извршивао у аетом чином ђавољом смрћу. И он је дакле морао умрети. Копрцао се, испуштао је у ватру своју јарећу кожу и ишчезавао је у пламееу. Светлост се гасила и гомила се разилазила. По свршетку свега вештица је остајала на пољу сама, и опда је спремала оргије за свој рачун. — Види МгсћеШ Ј. Ш81оЈге с1е Ргапсе књ. ХШ. Шх-зерЈлете 81ес1е. Рап8 (Магроп е! Р1ашапоп) 1884. стр. 219. и след. ОТАЏБИНА КЊ. XXVII. св. 106 17