Otadžbina

258

О СУЂЕЊУ ВЕШТИЦАМ А

бито бледом приликом са свим црних очију, тако омршавелом и слабом, да се на њој држе још само кожа и кости. Овога новајлија такође пољуби и осећа при том, да је хладан као лед, а посло овог по.вунца успомена на католичку веру ишчезава са свим из његовог срца. По том се седа за трпезу, а кад се с ове устане, онда се иа једне штатуе, која се на овим местима увек налази појављује црн мачор с уздигнутим репом у величини средњег пса. Овог има да целује најпре новајлија, па онда мајстор тог вечера, па за њим остали, који су тог достојнп, и то сви ту негде око репа. Оне, који се за то не сматрају достојним, мајстор за ту вечер разрешује од те дужности, а пошто су сви на ново заузели своја места, онда се изговарају извесне изреке, н пошто су сви оборили главе у правцу к мачку, онда мајстор изговори: „Поштедн нас'*, говорећн ово и свом најближем, на што трећи по реду одговара : Ми то знамо, Господе, а четврди додаје : Ми имамо да се покоравамо. После овога се угаси светлост... Кад се сврши оно, што се овде не може описати, онда на ново наступи светлост, и тада се нз једног тамног угла појављује нека прилика, која је изнад струка јаснпја и сјајнија но и само сунце, исиод струка мрачна као црн мачор, и његова светлост обасјава целу просторију. Онда мајстор откида једно парче од новајлијине хаљине и говори прилици: (< учитељу, ово је мени дато, и ја га на новодајем теби" на што прилика одговара : «ти си ми добро служио, и још ћеш ми више и боље служити, ја у твојеруке повраћам, што си ми дао и , иа одмах за овим речима ишчезава. Вештице и врачари примају око ускрса причешће и наФору из свештеничких руку, носе их у устима дома и бацају их на ђубре за поругу спаситеља. Поред свега тога ови најцрњи несретници хуле својим сопственим устима на небеског господа, тврдећи у својој заблудн да је овај бацио луциФера у пакао насиљем, лукавством и неправдом. И ови бедници верују у ЛуциФера тврдећн, да је ои творац небеских тела, и да ће своју власт над