Otadžbina

0 СУЂЕЊУ ВЕШТИЦАМА

259

њима по паду господа опет задобити.,..® После овакве нсповести црковног а онда по готову н световног поглавара, неће вам ни мало бнтп чудновато оно, што су радили њиховп изасланици са створењима, на која је набачена беда да су вештице, односно вешцн, и да имају са сатаном посла. 0 једном таквом папском изасланику, Конраду Мербуршком нз почетка XIII. века пнше сам митрополит из Мајнца папи: «ко њему падне у руке, томе остаје једини нзбор, или да драговољно призна и да тако спасе свој лшвот, нли да се куне да је невин и да одмах за тим буде спаљен. Сваком се лажном сведоку веровало ; правна одбрана нпје дозвољавана ником, па ни самим племићима. Оптужени је морао признати да је јеретик, да је додирнуо корњачу, да је целивао бледог човека. С тога су се многи иравовернн дали пре невини спалнти но што би примили на себе маску тако гадног злочина, па ма им она и живот спасла. Слабији су лагали против себе п против другнх, нарочито против племића, које им је именовао Конрад као сумњиве. И тако су предавали ватри или џелату брат брата, жена мужа, слуга господара ; другп су опет нудилн и давали свештеницима велнке суме новаца, да нх науче , како ће се избавити од неумнтне смрти" итд. Што се узимало за основу гањања читавих крајева под подозрењем, да у њима живе јеретици и вешци видп се поред многнх других н из овог примера: У штеднншкој жупи, у данашњем Олденбургу, било једно живо п крепко племе, које је од искони било у завади с Бременским митрополитом с тога, што је он хтео да им узима десетак, не само на ловачко но п на право орања и кошења и у опште обделавања земље. Раздраженн , штединшки становницп су злостављали неке свештенпке, које је поменути митрополит био послао ради купљења десетка. И ово злостављање је митрополит узео за јерес, јер је десетак дан од Бога, н пошто је дошао у Рим, издејствовао је дозволу, да против овпх јеретпка поведе крсташку