Otadžbina

260

О СУЂЕЊУ ВЕШТИЦАМА

војну. Место ове у почетку је бидо малих чарака, које су на крају завршене поравнањем. На скоро је распра бар привпдно била са свим изравната. Али год. 1219. један свештеник, незадовољан иовчићем, који му је нека племићка дала на исповести, даје јој сам овај новчић у наФори, и она га прогута. Њен муж убија свештеника, али и пошто је изгнан из цркве, налази одзив код својих суграђана. И сад се на ново отвара крсташка војна против ове жупе, у којој учествују неколико световних и црквених кнежева са самим папом на челу. И хиљадама жртава падају као јеретици и вешци просто с тога, што поп није добио за исповест већи бакшиш. * * * Ја сам вас можда и сувише заморио овим општим иосматрањем. Али су она била неопходно потребна и тако рећи неизбежна. Кад имамо њих, кад знамо шта се ра зумевало под појмом вештица у средњем веку, и како су на њих гледали меродавни Фактори, па кад још овом додамо. инквизициони процес, свима вама познат, и ако на жалост по својим најцрњим бојама, који је владао кроз цео средњи век, онда ће нам бити лако да појмимо и цело суђење вештицама и у најкраћим потезима, што би без претходнога и са сто разних примера било готово са свим немогућно. Још први хришћански цареви забрањују чаробњаштво и вештичњаштво нод претњом смртне казни. Они су то чинили тим ире, што су многи многобошци, не хотећи да ступају у хришћанство, вршили обреде своје старе вере у облику чаролија. Римска црква је гонила отпаднике од свог учења инквизицијом, па како је и вештичњаштво окачествовано као отпадање од Христове науке, то је и на његове следбенике имала да се примени инквизиција. Тако је већ у XIV. веку суђење вештицама у Француској било готово са свим усавршено. Већ тада су вештичњаштво и јерес били са свим помешани једно с