Otadžbina

О СУЂЕЊУ ВЕШТИЦАМА

261

другим. Отуда видимо да се прави јеретици оптужују врло чеото као вештци. У Каркасони је суђено од 1320—1350 на 400 вештица, од којнх је половина била осуђена. Они, који су били признати као вешци, били су, тако рећи, прави господари. Нико им нпје смео затворити врата. Било је случајева, да је сам судија морао дозвољавати, да се у његовој кући игра врзино коло. Кад је у почетку XVII. века парламенат у Бордоу одредио своја два члана да суде вештицама, без апела у Сен-Пеу, нашле су се ове судије у врло тешком положају. Поред узбуђене Светине, за њих су били опасни и свештеници, од којих су многи такође били вешцн. Кад су судије дошле у одређено место, многи су се становници спасли у планини; други су остали с претњом, да ће они пре спалити судије, но што ће ови доспети да то учине с њима. Вештице су толико дрске, да се успав.нују за време самог суђења, уверавајући за тим, да су то чиниле за то , да би што више могле огнптити с ђавОлом. „ Нама је најтеже онда, говориле су оне, кад не можемо да му докажемо колико за њим горимо и колико ради њега трпимо". Оне које су узимане на испит, одговарале су да не могу да говоре, јер их је сатана стезао за гушу. Онај, који нам ово прича, млади судија Ланкр, био је светскн човек, а изгледа, да није био ни ружан. Да бн му се удвореле, оптужене за вештичњаштво потказују масу других, тако, да ватра никако и не престаје да гори. Овај судија уверава, да је при спаљивању последње видео читав облак од корњача, које су изпшле из њене главе. Народ је навалио на њих камењем, тако , да је она пре затрпана овим, но што је изгорела. Па ипак је једна црна корњача утекла и пламеновима, и батинама, и камењу, и спасла се као демон на место, где је нико ннје могао наћи. Јужњачко Француско поднебље, провансалска крв, која чини те дамари бију јаче и одлучиије но игде на другом месту, уплив Шпаније а нарочито Наваре и најпосле затворен манастирски жпвот узрок су, те се ми у