Otadžbina

О СУЂЕЊУ ВЕШТПЦЛМА

осећај бола, и извукли иешто црвенкасте течности, која је отуд изашла, али што се тиче белеге на бутини, пошто је игла забодена први пут с муком, без крви и бола, по други пут је ушла лако с истом неосетљивошћу и без крви. Према томе, имајући у виду природу тих белега, ми их налазимо са свим сличне белегама, које нам је искуство ноказало на лицима окривљеним и осуђеним због чини. а које се налазе у опису писаца, али у толико, у колико се може наћи неосетних места прп ишчишћавању лучних загнојавања с поља на телу у извесним врстама лепре, ако је то то, што ми посматрамо. (( Што се тиче осталих знакова, којн прате ову болест и којих нема код поменуте апсенице, то пошто смо јој заболи иглу у друга сумњива места, показала је најпре жив осећај бола, за којим су се појавиле неколике капи крви, а како ове неосетне белеге лепре нису ни у колико или готово ни у колико дубоке то ми судимо по наведеним разлозима (?), да оне две поменуте белеге на усни и на бутини нису белеге болести или ти иак просте природне белеге, него да дају ираведну сумњу, да су демонске белеге, и у потврду и веру тога ми се потписујемо." II ово је стручњачко, научно мишљење н то још науке, коју ми сматрамо за најсветију н најпунију одговорности. II то се говори и пише и потписује не у XIII. XIV. или XV. но у половини XVII. века. Али ми смо нмали прилику, да већ на другом месту констатујемо, да кад каква заблуда једном ухвати корена, она тежи да се што већма утврди и увек даље развија. Најпосле се сврши на томе, да се њена употреба са знањем изопачи. — «Треба осудити све вештице, па ма оне имале и добре осећаје, вели један иисац XVI. века, јер кад човек једном западне у сатанине канџе,онсе више из њих не може ишчуиати." Један опет председник Лондонске нороте из XVII. века тврди: «Ја низа тренут не сумњам, да постоје вешци и врачари, јер прво то нам тврди само свето писмо на н-еколико места, а уз