Otadžbina

268

О СУЂЕЊУ ВЕШТИЦАМА

продужи, па да се по потреби и цело из почетка на ново отпочне. Ако оптуженица призна, опда ое предајеусветске руке, да се над њом изврши смртна пресуда. јер „црква не пролива крв," (Есс1е81а поп 8Ш1: 8апда1пет) ако не призна, онда се баца у најдубље нодруме, где животари или скапава, док је очајање не нагна да призна све што се од ње захтева. У том се ишло и даље. Прво питање је при испиту било: да ли онтуженица верује у вештице? Ако је она одговорила негативно на ово пнтање онда је сматрана за јеретика (јер је по ондашњем религиозном веровању вештица било), ако је одговарала позитивно, онда је то опет био знак, да она о ствари више зна. Сад ју је.тешким затвором најпре требало умекшати и укротити. После овога је имала судбина да реши, да ли је она вештпца или није. Ако ју је ова прогласила за вештицу, иа она то ипак не бп на добар начин признала, онда је наступило мучење. У најдубљим апсанама оптуженчца је имала да проводи ноћи и дане без хлеба, без воде, а да би је пре нагнали на иризнање нису јој дали ни спавати. Кад све ово п још што шта, што ми овде не можемо нзносити, није помогло, онда је тек она имала да се потчини правом мучењу, које је иочињато речима : к Тебе ћемс1 тако кињити и мучити, да ће зрак сунчанп моћи кроз тебе сијати, тако ћеш отанчати." Или опет (( Тако ти горких суза, које сиаситељ на крсту пролио ! Ако си невина проли сузе, ако си крива —.немојј.® Ако оптуженица није могла да плаче, онда је доказ против ње био већ ту; ако је плакала, онда јој је ђаво натерао сузе на очи и лице. Ја се просто бојим, да улазим у описивање даљих појединости овог варваризма, који је.само болесна и у исто време злобна Фантазија могла створити. Ви би морали сви бити од камена, без срца и осећаја, ако би могли саслушати ово описивање, а да се у вашим грудима не пробуди гнушање на сва овако црна и ниска дела средњевековног запада, који се толико поносио својом вајном просветом. Кад загледамо у црнину наличја ове просвете-