Otadžbina

АНА КАРЕЊ1ШЛ 349 онда оно моје портре, што је он онако лепо пзрадио. А што је најважније, онај његов поглед, онако збуњен и нежан... Да, да, то је — с ужасом нонови Ката у себи. — Али то не може, то-не смебити! Он је тако бедан ! м Ова јој сумња отрова сву сласт њеног новог жшзота. 34 Нри крају бањске сезоне, кнез Шчербацки, који је иосле Карлсбада, ишао у Баден и у Кисинген — да се набере рускога духа. као што он говораше —- вратио се својима. Погледп кнеза и кнегиње на живот пзван граница Русије, беху са свим противуположени. Кнегиња је налазила да је све прекрасно, и не обзирући се на свој положај у рускоме друштву, старала се да у туђини нзиграва евронску даму, што она иије бнла ни ио чему, јер она беше права руска госпођа. Кнез, на против , налажаше да је у туђпни све ружно, њему европски жнвот беше несносан. он се држао свију својих руских навика, и нарочито се трудно да се пред странцима иокаже да је мање Европљанин, него што је био у ствари. Кнез се вратио мршавији, с оклембешеним борама. коже на образпма, али у највеселијем расположењу. Његова је веселост постала још већа, када је вндео да је Ката са свим оздравила. Извешће о друговању Катином са госпођом Штал и са Варењком. као п кнегињина носматрања о некаквој промени, која се деснла с Катом, забрннуше кнеза и пробудише у њему суревњивост према свему, што би могло да га одвојн од кћери. што бн могло да је одвуче у какве за њ неприступне области. Али та непријатна пзвешћа брзо иотонуше у ономе мору добродушне веселости. које је увек било у њему. а особито после Карлсбадске воде. Сутра дан по доласку, кнез је у свом дугачком горњем капуту, са својим руским мрштинама и отомбо.веним образпма, које је подупро добро укрућеним оковратни-