Otadžbina

354

АНА КАРЕЊЈША

указујете мојој кћери — рече он. и скинувши капу. задржа је у руци. — Кнез Александар Шчербацки — рече мадам Штал и погледа га својим небескпм очима, у којима Ката одмах опази незадово.вство. — Мило ми ;је. Ја сам тако заволела вашу кћер ! — А ваше здравље никако да се поправи ? — Као што видите. Али ја сам се већ ирпвпкла —• рече г-ђа Штал, и уиозна га са шведским грофом. — Међу тим ви сте се врло мало променили—узе оиет кнез да јој говори. —- Ја нисам имао част да вас видим десет или једанаест година.... —• Да. Бог који даје крстачу, даје и снагу да се крст понесе. Често се човек чуди: на што се продужује овај живот?.. . — Ама с ове стране, — издера се она на Варењку. која јој завијаше ноге пледом. —• Живот се продужује за то. да бп човек могао чинити добра — рече кнез, смејући се очима. — Нпје наше да о томе судимо — рече г-ђа Штал, опазпвшп израз на кнежевом лицу. —, Дакле вп ћете ми послати ту књигу. љубазни гроФе ? Врло ћу вам бити за1вална — окрете се она младоме Шведу. — А — узвикну кнез, угледавши московског пуковника. и поклонивши се г-ђи Штал. оде с ћерком и с пуковником. — Ето, кнеже, то је наша аристократија — рече московски пуковник, који је желео да се подсмева, јјер се љутио на госпођу Штал. што се још није упознала с њиме. — Она ;је свагда таква — одговорп кнез. — А јесте ли вп њу познавалн нре болестп. пре него што је легла ? — Јесам. Она је легла баш у оно време, када смо се упознали. — Кажу да она не устаје некаквих десет година ?