Otadžbina

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

385

0 свима оригиналима тим из прошле године, ви сте имали извештаје у Отаџбини. Само је остао Душан Г. Шапчанина неспоменут. Представу нисам био у стању гледати, комад нак још није штампан. Међу тим, мислим, не ћу бити ни најмање индискретан, ако приметим да би можда интересантно било, поредити ова два Душ ана, која смо имали овако уза стопце. Други је, као што је сигурно позпато, од г. Цветића. Међу преводима у шареном репертоару, у ком само треба још поп с брадом. три су Лабиша и један Дима нови. Лабишев хумор рећи ћете можда, није најплеменитије врсте. Добро, само не заборавите, чим се неко у неком правцу одликује, нека је правац подложан дебати, знак је да у том човеку лежи једна способност, која му се мора признати. Жорж Оне може бити отужан, неда се затајити, да он нема дара, да одговори са свим тражњи и очекивању оне публике која га воли. Међу тим Лабиш је дао неколико ствари, које ће дуго трајати. Не кажем да су те ствари ове које су, овом при.шком, даване у позоришту (оне су даване већ раније) али тек Дима, коме је Дениза други комад наш после Туђинке, пропао је без своје кривице, разуме се по себи. Томе има, држим два узрока. Дима више него икоји његов француски колега, вређаће весталски стид овдашње публике, који у ствари није ништа друго до остатак ориенталне хипокризије. Не смањује се порок ни најмање кад се крије. Шта више, отворено, слободно гледање у њ можда је лек. Ја не бих био ни за часак у забуни потврдити ово што тврдим, али ме мрзи да говорим овде о лековима. Димина Дениза није никакав лек — осим за песнике. Јер то је врло леп комад написан врло великим песником. Но ја мислим, да бу се ипак он успео наметнути и протип воље, у Веограду, кад би позориште било у стању да метне на сцену такву комедију како ваља. Подела улога била је јадна, али је невоља што се боља не да извести. Модерни театар, нарочито Француски, није могућно давати код нас (још колико толико Ожије би одговорао укусима публике и способностима глумачким) ни с онолико части с коликом се даје у Загребу. Позориште београдско, повијајући се под јачим од њега утицајима, принуђено је нагињати свом струјом комадима као што је на пример Нерон, игран у прошлој години чешће и увек с допадањем. Личне моје наклоности према Италијанској литератури нис.у особито велике; да их мењам не видим разлога ни у овој прилици. Ја не могу да нађем сувише симпатичним то јуначко одсуство укуса. ту неодмерност, површне ефекте, вулгарне, популарне замнсли, што се, у остадом, види и у музици тога народа. ОТАЏБИИА вњ. ххтц сзв. 107 25