Otadžbina

386

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Она се, с малим изнимцима, преживела и отишла у историју необично нагло. Од интересантнијих реприза био је Хамлет, колико се сећам. Али по мом мишљењу Хамлет као и цео Шекспир. спада у немогућности нашег позоришта. Пословица : боље ишта него ништа, не вреди, у овом случају ишта што и ништа. Трупа глумачка, која ни пајмање није претерано одлична, изгубила је у ирошлој години одласком г. Станојсвића Илије веома много. Господин је, рстким комичним талентом, знао у својим улогама освојити иола успеха писпу. Ја сам по некад, кад ме мислп нанесу на позориште, планирао, да би Г. Станојевић био нзврстан глумац за ожијеровог Герена, Поаријера и вероватно за кога од главних јунака Молиеровпх (1УаУаге М. с1е Роигсеаи^гис, 8§;апаге11е Вош^еотз ^епШћотте, Оеог§-еа 1);тс1јп и т. д.) Иначе све по старом. Још немамо, као ни нре, јеиие ргегшеге, ма да се без такве глумпце не да апсолутно замислигн ни једно позориште, још немамо салонске даме, још пемамо наивке (1п »епие), још немамо.... то гштање је уираво шта имамо? Али ми је јако досадио о том говорити. У опште, мени изгледа, да трупа није, релативно мала, него да је рђаво састављена. ^рагомир ЈУ1. ј Ј анковић.

КЊИЖББНИ ПРЕГЛЕД Српска и хрватска књижевност у 1890. години (Кратак преглед) 1 У IV. свесци „Пове Зете» за 1890. годину, Марко Цар нанисао је чланак „Иародна нојезија и појезија умјетна*. У том свом чланку, између осталога, Цар је паписао и ове речи : »Кажу да народна појезија почин.е опадати ; можда код неких декадентиих народа на западу Јевропе и јесте тако ; у нас Срба, као и у осталих мањих народа, који се још боре за своју егзистенцију, одвећ је живо још унутарње трвење и жеђа за акцијом, а да би могла тако брзо наступити душевна малаксалост и скептичан поглед на свијет, а то је као рећи : одсутност појезије. Но, кад бн се, по несрећи, и то догодило, да наш јуначки и сјетно одушевљени народ стане постаЈати равнодушан према својој дивној појезији, онда би то врло жалостан знак био но наше умјетно пјеспиштво. То би значило, да