Otadžbina

ТАМО — ЛМО ИО ИСТОКУ

411

тпо у тој мери. Са те дражесне околине, у луци, уздпже се земжиште све више. што се поглед впше одмиче оју од обале . п илановп се у перспективи поступно пдчну преливати од зеленила у модрилр;- док се на осојцуМа впсоких гора цејлонских не нзгубе у нежну .вубичасту боју. Нигде се ипсам тако тешко растао с нределом, као са овпм овде. Кад је дошао дан поласка, ие хтедох се ни извести на крај. да могу само сит да се нагледам. II сад у овоме часу, кад мн успомена живо слнка тај да речем, чаробни кут зем.ве. налазим се под утиском тога осећаја. п ако не у тој мери. Као да ме н сад облећу бели као снег галебови; као да видп.м око себе зеленкасту воду луке п ајкуље, које се одмереним темном крећу по њојзи: као да гледам на пространом зренпку ону исту чудновату пгру боја, као да осећам око себе оно псто опијајуће дејство неодредвива пли неисказано прпјатна мириса. Око мене светлуцају живе боје оног драгог камена п сјајна белота оиога крупног бисера, којп ме је, док сам тамо стајао, неколико нутн потсетио, како сам убог, да ни једно зрнце не могу одонуд собом да понесем. Али најзад осећам и то. како је мучио датп слпку овога краснога кута земаљскога у скученом оквпру неколиких речи п дпвпм се оним вештацпма, који су, као д Амичис, иером умелп да сликају оне зем.ве, што су пх ирошли. Пошао _сам са Цејлона са уверењем, да се тај комад зем.ве најбоље може упоредитп са мирисним прсима женским, кад се накпте одабраним цвећем и богатим адпђаром. —- Цејлон. као предео, спада у врсту оних предмета, којп, кад их једном угледамо остављају сталан утпсак у души, те нам, кад год их се сетимо, затренере нред очцма. Ои је међу пределнма то. што су међу варошима Цариград и Млетци — предмети, који тако силно засењују очи, да се душа сваколика стече у њпх да им помогне гледати. То је Цејлон !