Otadžbina

ТИ ЈЕДИН1. ...

Имам спомен из прошлоети, Који ми је тако мио, А.ш сам га, у свом срцу У дубини, нежно крио. II о њему пустпх песму, У свет беди, међу .г.уде ; Ну знам шта је тамо чека Песма биће среће худе.

Мучно би је когод живи Разумеги добро мог'о, И ако је том листићу Поверено тако много. Ну кад бледи листак дође И до лепог ока твога, Ти једина разумећеш Тужни спомен срца мога.

Знам, познаћеш по мирису Цветак срео, цветак мио, III го је некад, тако давно, На грудима твојим био. Р. Д. М .ИЈА.ЛКОВИЋ.

ЂОНИЋ 23 ЖИВСТЛ ЈЕДНОГД СПДДДЛД ОД јУ1и ЛАН А р А В И Ћ А (НАСТАВАК) За оно сат и по, што је Даши требало да стигне у Бечеј, могао је доста нремишљати о својој иајближој будућности. То је он и чинио на сву меру; али не тако. као што чнне многи глумци-почетници. Даша о читавој ((МанзаФларији" глумачкој и позоришној није имао ни толико појма, колико се тражи од оног, који пали лампе. Њему се цео појам збио око личности глумице Стазе и око могућности, да јој искаже жарке осећаје. На какав начин пак, то му да како није било јасно. Он је следо-

■