Otadžbina

4!б

ДАША ЂОНИЂ

—- Мој (( комичар и . који би требао да даје (( брицу\ иобегао је синоћ, те сам у неприлици. Знате. „брица" је важна улога, без њега ни маћи Узмите ту улогу! ((Врица^, «улога", (( важна улога", то беше за Дашу нешто, што му још није на чисто ; он се баш озбиљно замисли. Но управитељ му не даде да много премишља; узе га под руку и одведе га мало на страну, да остали не чују шта говоре. — Знате, господине, да свршимо одмах оно званично,. поче управнтељ ; јер то је основа. Ви сте почетник, управо још нисте иикаД ни били на нозорници, за то вам и немогу оценити дар и сиособност, те према томе не могу вас ни наплатити. Какви будете, таква ће вам бити и плата. Пошто пак за сад нисте још никакви, то онда не ћете имати никакву ни плату.... Хм, хм! Ја сам врло праведан, о, уверићете се већ. Дакле, тим бисмо били на чисто, је л' ? -— То стоји, примети Датна. и поче намештати своју огрлицу; ја не знам ништа о вашој вештини. Али — та сами рекосте мало пре, да хоћете да ми дате да будем (( брица и ; кад је тако, онда ће се већ сутра знати, вредим ли што или не. Плата моја може дакле почети од сутра; не мора од данас, а, не мора. —■ Е. није то ни тако, одговори уиравитељ, и поглади се по обријаном образу. Уметност. господине мој, уметност је главно. Зар ви мислите, да ћете сутра већ бити уметник ! ? — О томе нема ни разговора. —- Видите дакле, да мора бити оиако, како ја кажем.. — Па добро, а кад мислите почети с платом ?. — 0, то ћу вам већ казати. Чим видим да што вредите. прогласићу вас за уметника и плата не Фали. — Зар су ови овде сви уметници? —- Хе, како који. —■ А добијају ли плату ?

ш