Otadžbina

ДАШЛ Ђ0Н11Ћ

41 У

Неколико трену гака доцније опомене управитељ Дашу. да му ваља говорити. Даша чује оне две речи и поче читати своје. — Тако не говоре брице, господине. примети управитељ; то мора ићи жнвље, морате управо брбљати. — Ја нисам никад био брица, рече Даша и намргодн се. — Нисам ни ја био слеиац и просјак. одговори му управитељ; ал' морам тако говорити и заиевати. јер ми је улога таква. Вп сад морате оставити све на страну. и уживети се у своју улогу. Зар нисте никад видели и чули бербера ? — То јесам — Е, па пробајте тако. У осталом, Шљука, дед, ти си ио занату брдо-брица, покажи Даши како ће! Шљука се надува као бешика и погледи оштро управитеља. —- Јесам ли ти казао сто пута, да ми не спомињеш то, рече љутито. Још једаред, па — Ваш си луд! Пробајте сами. нисте иали на теме! - А зар морам баш рећи оно. што је овај овде наиисао ? Умео би ;ја већ казати — поче Даша. — То не нде. Ако ће сваки по своме ћефу, онда смо готови. Пробајте! Даша покуша ио ново, и да га нису храбрили Стазини иогледн — он је бар њене погледе тако тумачио —- би за цело треснуо «улогуо патос. Но све бадава. Већ читање му је ишло тешко, а, болан, да учп ту «глупост" на памет ! Да је то хтео, био би данас правник. универзитетлија у Пешти, и не би се бочио с које-чим. Проба се докотрља до краја, а Даша — дрвендека бпо и остао. Ни иосле подне није ишло боље. Он бп. можда, и учио; али му другови не дадоше —• морао је илаћати пива, кад се већ нашао у њиховом колу. Он до душе није пио нншта, али нпје ни учио. Проба та ишла