Otadžbina

420

ДАША БОНИЂ,

је тако, да је управитељ био сав зелен од једа и непрестано ходао горе-доле. — Уф ! излеги му у једаред из измучених груди. Сва су места раснродата, биће дупком нуно, заслужићу више него икад, иа сад да ми се деси то! Да ми се сад ту створи тај Пера Смуђ. тај бегунац, дао би' му пет сребра, Бога ми! — Узимам те за реч, дпрекцијо славна! зачу се од некуда неки потмуо глас. — Перо! Јеси ли ти ? плану управите.в. I— .Ја, али дај петицу ! Један се ирозор отвори и чупава глава Пере Смуђа пружи се у салу. — Даћу ти је већ, поче управитељ натраг таскати. — Не, сад одма\ иначе с Богом ! Управитељ извади с киселим лице петицу и пружи је Смуђу, а овај се тренутак за тим створи у сали. — А ми! А ми! Шта је с нама?! зачу се сад са свију страна. Зар ми тако на лијо ? И нама мораш датн. матори курјаче, јер —- — Та то је иобуна, то је страјк ! — Плати па ћути! И тако си нам дужан. Једва после многог ценкања и погађања удеси се ствар. Један је бпо задовољан са три сребра, други и с једном Форинтачом. Представе је, дакле. могло бити, а глумци су носле тврдили, да управигељ никад није искреније заневао и богорадио у улози Пантелнје, као овом приликом. IX Сутра дан био је Даши први иосао да потражн колико-толико угодан стан, пошто би на брзо банкротирао. кад бн и даље био у гостионици. Обрати се Пери Смуђу, који му беше најсимпатичнији од нових колега, пошто га је избавио од неприлике и бламаже, у коју би за цело био упао, да је морао синоћ ступити на позорницу. Уз